„Svet je tvoje telo, tvoj um i tvoja duša. Obrati pažnju. Isceli rane. Osećaj zajedno. Učini što možeš.˝  Uran u Ovnu, od 12.03.2011.

Zen priča: Koliko voliš sebe? Od 1 do 10?
Sad zamisli onoliko kašika meda koliko voliš sebe i onoliko kašika najjačeg otrova koliko se ne voliš, da zbir bude 10. Pomešaj ih, dodaj vode i popij.

Ako ima ijedne kašike otrova u smeši koju si popio – mrtav si. Samo ako sebe voliš potpuno, još uvek si živ…

Godine 2009.  desila mi se velika promena: u leto i jesen sam krenula uporedo na 3 treninga koji su zajedno promenili moj život nabolje. Ne samo sadržaj istih (nekako su napravili mozaik svega onog što mi je trebalo da postanem bolja JA) već i treneri, i polaznici koje sam sretala, a koji su mi postali prijatelji.
Moja prijateljica Karolina mi je pre dve godine rekla: „Ti nisi svesna koliko si bogata, kad imaš toooliko prijatelja!” Tad nisam shvatala šta je htela da kaže, sad znam. Ja sam jedno divno bogato Biće sa svim svojim prijateljima koji me vole i podržavaju.

Koliko prijatelja Vi imate? Jeste li spremni za nova prijateljstva? Pričate li sa svojim prijateljima samo o problemima ili podržavate jedni druge u nastojanjima da vam bude bolje?

U čemu se sastoji podrška: da Vas saslušaju šta želite i čemu težite (koji su Vaši ciljevi?), šta Vas motiviše, a šta Vas plaši, šta Vas sprečava da već sada imate sve što želite, i da Vam pomognu da se pokrenete na akciju, tj. delanje kako bi savladali sve prepreke na putu ka onome što istinski želite. Da Vas dodatno motivišu kad zapadnete u neverovanje i depresiju („Ma možeš ti to.” „Ne mogu, pao sam”. „Pa, digni se.” „Pa, pašću opet.” „Pa, digni se opet…” ). Majke znaju koliko često je njihovo dete palo pre nego je prohodalo… E, tako i mi… padanje podrazumeva ponovno dizanje. Neuspeh je samo povratna informacija da nešto niste uradili kako treba… Prijatelji služe da veruju u Vaše akcije, da Vas podržavaju da se trudite i radite i da zajedno sagledavate kako da poboljšate sopstveni život i okolnosti u kojima ste sada.

Iz mojih tekstova možete da zaključite da sam ja uvek orijentisana ka rešavanju i delanju tj akcijama, kao i disciplini. I to možete samo SADA I OVDE. Još uvek ne postoji vremeplov. Ne možete da se vratite u prošlost (i ispravite sve što se desilo) ili da otputujete u budućnost (da biste videli šta će da se desi kad se desi i da to menjate po principu: Kad bih znao gde ću pasti, ja bih seo).

Moj najdraži i prvi trener NLP-a (neurolingvističko programiranje prelepo izmišljeno/prevedeno u Nauka Ličnog Prosperiteta) i prijateljica, Slavica Squire, dovela je NLP u Srbiju. Na Jutjubu ima puno emisija u kojima je bila gost, gde možete da čujete šta je NLP i čemu u Vašem životu može da služi. Ja ovom prilikom samo kažem HVALA Slavice, najviše za proširenje i promenu ugla gledanja na život i okolnosti i sudbinu… Mnoge misli, ideje i vežbe koje ćete naći u mojim tekstovima potiču sa treninga NLP-a… Četiri indijska principa sam saznala od nje, i koristim ih da bih Vam dočarala koliko je štetno preživljavati iznova i iznova prošlost i strepeti od budućnosti. Možda biste hteli sebi i meni da priznate: događaji su bili i prošli (a nas i dalje bole samo emocije koje su ti događaji izazvali), i strah i strepnja od neizvesnosti…

Prvi princip kaže:
 „KOGA GOD SUSRELI, TO JE ONAJ PRAVI” 

iliti
POVREĐENOST
Jeste li nekad čuli izjavu, od nekog bliskog Vama (govorim o partnerskom odnosu pogotovu): „Ti nisi moja sudbina”? I to Vas je povredilo, i odustali ste od bilo kakvog daljeg uveravanja (naravno, onda se javlja povređenost i pitanje: „Šta meni fali, pa ne mogu da budem nekom sudbina? I to  „okida” negativno uverenje: Ja nisam dovoljno dobar, t.j ja ne zaslužujem ljubav). Šta znači tačno: Ti nisi moja sudbina? (jedna jedina srodna duša, koju ću da čekam ceo život makar je ne dočekao? I kako taj neko tačno zna ko je njegova sudbina, sem ako nema astrologa pogađača koji mu je opisao osobu koju treba da čeka, pa dok je ne dočeka, neće nikog drugog ( a da li će stvrno da sretne tu osobu… ili misli ako je već jednom sreo nekog kog je mnogo voleo, sad više nema druge prilike?)

Pitam ja vas koliko puta u životu ste nekog zavoleli i zaljubili se, a da i niste bili sa tim nekim? Koliko puta se neko zaljubio u Vas i zavoleo Vas, a da nije bio sa Vama? I na kraju, koliko puta je ljubav bila uzajamna? Ne samo ona koja se završava brakom (e tu sve češće nema „I živeli su srećno do kraja života”), nego i osobe sa kojima ste se prvi put poljubili ili samo držali za ruke?
I kako tačno ti ljudi nisu bili sudbina? Da li samo one ljubavi koje se ozvaniče brakom jesu sudbina? Šta ćemo onda sa razvodima? Ako je neko sudbina, kako onda dolazi do razvoda?

Tako da je zaključak jasan: svako koga smo upoznali i jeste ušao u naš život, JESTE onaj pravi i JESTE Vaša sudbina!!! Počevši od roditelja, braće i sestara, prijatelja, poslovnih partnera i ljubavnih partnera. Niko ne ulazi u naš život slučajno. Svi oni koji nas okružuju, uče nas. Uvek kad nas neko povredi, znam da nas tera da popravimo odnos prema samom sebi.

Znam, reći ćete: „Samo moji najbliži me mogu povrediti, one koje pustim u svoj svet, unutar granica svog sveta” (onako kako Vas roditelji i deca, ljubavni partner mogu povrediti, niko drugi ne može, jer u njih imate poverenje). O, da. Tačno. I uglavnom pomislimo: „ONI su krivi!!! Koliko puta sam (joj, mu) rekao da to ne čini!” A da li Vam se nekad desilo da ste OČEKIVALI da neko tačno ZNA šta VAS može povrediti, da ste PODRAZUMEVALI da može da Vam čita misli ?

Šta ja kažem ljudima tokom treninga: „IZGOVORITE šta Vam smeta, izgovorite šta očekujete, izgovorite preko čega ne možete da pređete. Postavite GRANICE, ne treba da budete žrtva ljudi i okolnosti. Tek kad IZGOVORITE, tad ste preneli poruku. Jer ono što je Vama važno, pitanje da li je nekom drugom važno…” I onda možete da nađete i kompromis, i dogovor ponekad. Ali ako ne izgovorite, već ostanete povređeni, VI ćete da se jedite, a druga strana se pita: „Šta je opet? Šta sam sad pogrešio?”

Kako treba izgovoriti (to se zove feedback, ili „sendvič” pozitivna povratna informacija tipa dobro-loše-dobro)?
• Prvo pohvalite sve ono što je ta osoba dobro uradila (za Vas, za posao, za druge) i zahvalite mu se (o da, možda kad se budete setili svega dobrog, možda to što Vas je povredilo i nije tako strašno…)
• Recite šta Vas je povredilo u smislu PONAŠANJA (Ne kažete: „Ti si me povredio”, već „Tvoje takvo i takvo ponašanje me je povredilo”), kako osoba ne bi osetila otpor od zvocanja i zatvorila se u sebe. Nije osoba loša, već je njeno ponašanje loše…
• Kažete: „Sve ostalo što radiš za mene mi puno znači, volim te, i nadam se i verujem da zarad našeg odnosa, možeš da promeniš to svoje ponašanje.”

I naravno, još jedno pitanje: Šta ćemo sa svim onima koji su nas povredili u prošlosti? A mi još pamtimo? Lošu ocenu, batine, ostavljanje kod babe i dede, ostavljanje ili nepočinjanje veza, pogrešno vaspitavanje, preveliku brigu i sve ostale povrede? Možete li to SAD da promenite? Da odete u prošlost? Naravno da ne. Ali su u srcu ostali trnovi, koji i danas stvaraju gnoj, i ne puštaju ožiljke da zarastu. I tim trnovima privlačite nove osobe u Vaš život da Vas iznova i iznova povređuju. Treba li Vam to i dalje? Najozbiljnije? Ili da izvadimo trnove, pustimo gnoj da isteče, stavimo melem zvani LJUBAV na ožiljak i krenemo isceljenog srca dalje?

Kako da izvedemo isceljivanje? OPRAŠTANJEM!!! Istinskim, od srca.
Dokle god stvarno ne oprostimo osećamo se zaglavljeno.

„Opraštanje nije odobravanje loših postupaka. Opraštanje je poklon sebi, da oslobodimo naše duše tereta.”

Ja ću da Vam predložim jedan od najjednostavnijih i veoma uspešnih metoda. Zove se Ho’oponopono (havajski princip opraštanja).
Tehnika isceljivanja je laka, samo treba da se ponovi onoliko puta koliko je bilo ljudi koji su Vas povredeli: roditelja, bivših ljubavi, kolega, prijatelja, i dok god se sećate povreda, sa bolom u grudima (kad se setite te osobe i tog događaja). Ili koje ste Vi povredili (o, da ima i takvih, jel da?).

Tako da je to Vaš zadatak do sledećeg petka da oprostite svim onim osobama koje su Vas povredile ili ste ih Vi povredili.
• Setite se svake osobe koja Vas je povredila, počevši od najranijeg detinjstva do današnjeg dana. Pišite spisak. Ma koliko dug. Nema veze.
• Setite se onih koje ste Vi povredili. Takođe napišite spisak.
• Zamislite jednu osobu ispred sebe (kao da je tu, pored Vas, ili uzmite sliku. Nema veze čak iako neko nije više živ. Ispričajte joj sve što joj tad niste rekli, a povredilo Vas je. Ili ispričajte ono zbog čega je Vama žao (ako ste Vi nju povredili).
• Svima pošaljete istu poruku, samo menjate reči za svakog od njih. Izgovarajte reči sa ljubavlju i poštovanjem prema tim osobama
„Žao mi je (što si me povredio, što sam te povredio, što nije moglo da traje)”
„Molim te oprosti mi (što sam te osuđivao, što ni danas to nisam zaboravio, što nisam mogao da te volim, što sam te mrzeo što me nisi volela)”
„Hvala ti (na lekciji koju sam naučio od tebe, pa sam zato bolji čovek)”
„Volim te (jer si bio deo mog života)”
• Nakon toga, zamislite zrak ljubavi kako isceljuje Vaše srce na svim onim mestima gde je bilo ranjeno i napuknuto… i nasmešite se svom srcu, s ljubavlju, i kažete mu: „Hvala za sve!”
• Sad proverite kad se setite osobe ili događaja: da li boli i dalje? Ako boli, ponovite postupak. Ako ne boli, pređite na sledeću osobu.

Verujte u to što radite.

Posle ovog postupka, možda ćete poželeti da nekog ponovo vidite, neko koga dugo niste želeli ni da se setite. Jedno Vam obećavam: VI ćete se osećati lakše. I srce je spremno za nove ljubavi (šta, nisam Vas podsetila da se vratite voljenju sebe? Kako sam to zaboravila ).

Ima predivna priča koju sam čula o baki koja je sedela ispred zidina srednjovekovnog grada i prodavala jabuke. Prilazi joj momak i pita je: „Je li bako, kakvi su ljudi u ovom gradu?” – „A što pitaš sinko?” „Treba da se doselim u ovaj grad da radim.” – „A kakvi su tamo odakle dolaziš?” „O divni su! Dobri, vredni, požrtvovani, prijateljski prema svima.” –„E takvi su ti sine i u ovom gradu.” Posle par nedelja, dolazi drugi momak. Pita je: „Je li bako, kakvi su ljudi u ovom gradu?” –„A što pitaš sinko?” „Treba da se doselim u ovaj grad da radim.” –„A kakvi su tamo odakle dolaziš?” „O sve lenjivci, kradljivci, zavidljivi, besni!” –„E takvi su ti sine i u ovom gradu.”

„Svi su putevi isti – nikud ne vode. Jedan put je samo jedan put. Ako osećaš da ne bi trebalo njim da pođeš, onda nipošto ne smeš ostati na tom putu. Postavi sebi jedno pitanje: Ima li ovaj put srca? Ako ga ima, to je dobar put, ako ga nema, ne valja. Ni jedan ni drugi nikuda ne vode ali jedan ima srca, a drugi nema. Na jednom je putovanje radosno, dok god se po njemu krećeš, dok god si s njim sjedinjen. Drugi put će te naterati da proklinješ svoj život. Jedan ti daje snagu, drugi ti je oduzima.”
 Karlos Kastaneda

Na Vama je kroz koje naočare ćete gledati SEBE i ljude oko sebe: kroz ružičaste ili crne. Isceljenog ili izranjavljenog srca. Ako mi verujete na reč, lakše je s ljubavlju, jer ljubav sve leči. Iscelite srce i krenite dalje u nova prijateljstva i nove ljubavi, sa osmehom na licu.
Volim Vas, sve, i grlim!

Sledeći put i ostala 3 indijska principa…

Originalno objavljeno 18.04.2014. u wuwumagazine

http://www.wuwumagazine.com/lovelife/21730/